УДК 94

Авторы:

1. Коёвич Сара

Аспирант, Российский университет дружбы народов имени Патриса Лумумбы

2. Радан Лазар

Аспирант, Нови-Садский Университет

Название статьи:

РУССКАЯ ПОМОЩЬ МОНАСТЫРЮ ДУЖИ

Страницы в номере:

19–29

Аннотация:

Монастырь Дужи – один из самых значительных монастырей Захумско-Герцеговинской епархии за всю историю. Монастырь приобрел важную историческую роль после венецианского взрыва и разрушения монастыря Тврдош в 1694 году. С этого года и до 1763 года Дужи был резиденцией Герцеговинской митрополии. В последующий период история монастыря Дужи ознаменовалась эпохой мятежей и войн, восстанием герцога Луки Вукаловича, а затем восстанием в Герцеговине (1875–1878). В этот период произошел важный для монастыря эпизод – монастырь получил в дар от России церковный колокол. Таким образом, Дужи стал первым религиозным сооружением, из которого звонил колокол, в районе Требине после падения под властью турок в 1466 году. Это во многом способствовало значимости и истории монастыря, о котором мы подробно писали в статье. Этот научный труд был обработан на основе исторических источников, литературы и периодической печати, с полным применением научной методологии, с целью пролить свет на еще один важный исторический эпизод этого святилища.

Ключевые слова:

• Монастырь Дужи
• Герцеговинская митрополия
• Герцеговина
• колокол
• турки-османы
• восстание
• помощь
• Россия
• освобождение

Список использованных источников:

1. Поповић П. Ј. Шематизам српско-православне митрополије и архидијецезе Херцеговачко-захумске за годину 1890. Сарајево: Штампарија Спиндлера и Лешнера, 1890.
2. Кораћ В. Седишта двеју западних Савиних епископија: Стон и Превлака. Свети Сава у српској историји и традицији, ур. Сима Ћирковић. Београд: САНУ, 1998.
3. Јанковић М. Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ, 1985.
4. Слијепчевић Ђ. Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219. до краја XIX века. у: Епископија Захумско-херцеговачка, приредио Стево Ћосовић. Београд: Свет књиге, 2006.
5. Korać J. Trebinje – istorijski pregled. Period od dolaska Turaka do 1878. god, knjiga 2 – dio 1. Trebinje: Zavičajni muzej Trebinje, 1971.
6. Српске новине, Београд 1861.
7. Зетски гласник, Цетиње 1938.
8. Ћоровић B. Мостар и његова српска православна општина. Београд: СПО Мостар, 1933.
9. Шематизам Епархије Захумско-херцеговачке и приморске, ур. Радивоје Круљ. Мостар–Требиње: Епархија ЗХиП – Видослов, 2021.
10. Дучић Н. Историја Српске православне цркве од првијех десетина VII в. до наших дана и други књижевни радови. Гацко: ДОБ, 2002.
11. Поповић В. Ј. Историјски преглед манастира Тврдоша и Дужи. Требиње: Штампарија Пахер и Кисић, 1928.
12. Ивановић М, Бачановић В, Радосављевић Н, Мастиловић Д, Гулић М, Круљ Р. Историја Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Требиње–Мостар: Епархија ЗХиП – Видослов, 2022.
13. Берић Д. Устанак у Херцеговини 1852–1862, друго издање. Билећа–Гацко: СПКД „Просвјета“ Гацко – Билећа, 2007, passim.
14. Радан Л. Устанак у Источној Херцеговини (1875–1878). Требиње: Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“, 2023, passim.
15. Слијепчевић, Ђ. Историја српске православне цркве, књига 2. Београд: БИГЗ, 2002.
16. Дучић Н. Манастир Дужи у Херцеговини. Манастир Дужи у Херцеговини, ур. епископ Атанасије Јефтић. Требиње: Видослов, 2000.
17. Манастир Тврдош поводом 2000 година Хришћанства, приредио: Ђорђе Јанковић. Требиње: Манастир Тврдош, 2003.
18. Прота Давидовић С. Српска православна црква у Босни и Херцеговини од 960. до 1930. Год. Сарајево, СПЦО Сарајево – „Дабар“, 1991.
19. Ћоровић В. Босна и Херцеговина. Београд: СКЗ, 1925.
20. Гиљфердинг А. С. Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији. Сарајево: ИП „Веселин Маслеша“, 1972.
21. Вуковић С. Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд-Подгорица-Крагујевац: Евро-Унирекс-Каленић, 1996.
22. Bataković D. T. The foreign policy of Serbia (1844–1867). Ilija Garašanin’s Načertanije. Beograd: Institute for Balkan Studies – Serbian Academy of Sciences and Arts, 2014.
23. Милошевић Б. Митрополит Захумско-херцеговачки Серафим Перовић“, у: Зборник радова са научног скупа историчара на тему Знаменити Херцеговци кроз историју, ур. проф. Радомир Вучковић, (Гацко: СПКД „Просвјета“, 2023).
24. Радан Л. Архимандрит Мелентије Перовић – између душког калуђера и устаничког војводе. Зборник радова са научног скупа историчара на тему: Знаменити Херцеговци кроз историју, ур. проф. Радомир Вучковић. Гацко: СПКД „Просвјета“, 2023.
25. Радан Л. Читуља Митроносном архимандриту Нићифору Дучићу у Босанској Вили“. Видослов бр. 89, година 30, 2023.
26. Радојчић Ј. С. Срби западно од Дунава и Дрине, том 1, А–З. Нови Сад: Прометеј, 2009, 1085.
27. Монах Игњатије Тврдошки. Животопис Архимандрита Нићифора Дучића“, у: Манастир Дужи у Херцеговини, ур. епископ Атанасије Јефтић. Требиње: Видослов, 2000.
28. Радан Л. Митрополит Леонтије Радуловић (1835–1888) – први Србин херцеговачки митрополит од укидања Пећке Патријаршије 1766. Српски историјски часопис бр. VI, 2023.
29. Гојачић М. Митрополит Леонтије Радуловић. Поводом 135 година од устоличења и упокојења митрополита Леонтија Радуловића, Мостар: Видослов, 2023.
30. Радан Л. Војвода Мићо Љубибратић у Херцеговачком устанку 1875 – државотворна идеја једног Требињца. Зборник радова са научног скупа историчара на тему: Српско национално питање у Босни и Херцеговини: историјски процеси, личности и идеје. Гацко: СПКД „Просвјета“, 2022.

Финансирование научной работы:

Нет сведений.

Ссылка для цитирования:

Коёвич Сара, Радан Лазар Русская помощь монастырю Дужи // Начала русского мира. 2024. №1. С. 19–29.